Gradsko zelenilo u Beogradu i Beču

25.6.2025

Klimatske promene stavljaju mnoge gradove na velika iskušenja kada se radi o očuvanju javnih gradskih zelenih površina. Takvog uticaja nisu pošteđeni ni Beč i Beograd. Koja vrsta drveća je otporna, na koji način se zalivanje gradskog zelenila može učiniti efikasnijim i štedljivijim i koji novi sistemi ulaze u upotrebu? Svim tim pitanjima bavili su se stručnjaci u okviru razmene znanja putem onlajn radionice održane 25. juna 2025.

Na samom početku radionice, predstavnici Bečkih gradskih vrtova (Magistratsko odeljenje MA 42) i JKP Zelenilo Beograd predstavili su organizacionu odnosno strukturu preduzeća kao i dodeljenih nadležnosti. Ispostavilo se da su zadaci, nadležnosti, ali i problemi vrlo slični u oba sistema. Isto tako jedva da ima razlike i u broju zaposlenih. Dok MA 42 zapošljava nešto više od 600 stalno zaposlenih kao i skoro 500 sezonskih radnika, u Beogradu se poslovima održavanja zelenila i drveća bavi 1.200 zaposlenih.

Sistem AIR POT omogućava jači koren

Grad Beč je po pitanju efiksnijeg zalivanja drveća već napravio veliki iskorak. Ne samo da je MA 42 razvilo sopstveni supstrat koji omogućava bolje uslove za sadnju drveća, već se testiraju i novi sistemi poput sistema AIR POT. Radi se o modernom sistemu posuda koje podstiču rast biljaka. Zidovi ovih posuda obloženi su grudvicama sa rupicama kako bi se stvorili optimalni uslovi za rast korena. Na taj način se formiraju jača korenova vlakna što doprinosi zdravom i jakom korenovom sistemu, a to nadalje omogućava sadnju u letnjim mesecima. Trenutno se u gradskom rasadniku Mauerbah u okviru testiranja uzgaja oko 50 stabala u AIR POT posudama. Taj isti sistem bi trebalo da bude primenjen i u rasadniku Esling, gde će se na površini od oko 500 kvadratnih metara uzgajati odrasla stabla. Osim toga, MA 42 radi i na merenju vlažnosti tla pomoću senzora koji prenose podatke preko LoRaWAN mreže ili pomoću običnih SIM kartica za mobilnu telefoniju. Cilj je uspostavljanje centralnog upravljanja automatskim sistemima zalivanja na teritoriji celog grada. Beogradskim kolegama predstavljen je i katastar drveća kao i katastar igrališnog mobilijara. U okviru ovih katastara vrši se lociranje i kontrola stabala i mobilijara pomoću geografskog informacionog sistema (GIS) i po potrebi je moguće reagovati odnosno izvršiti neophodne popravke.

Klimatske promene zahtevaju otporne vrste drveća

U daljem toku sastanka razvila se intenzivna razmena iskustava i znanja između eksperata dva grada. Obe institucije zadužene za gradske zelene površine suočavaju se sa sve većim izazovima pod uticajem klimatskih promena. Usled tog štetnog uticaja sve je teže negovati biljke u gradovima. Klimatske promene često su praćene sve jačim nevremenom koje je u stanju da načini dodatnu štetu na stablima i gradskom inventaru. U takvim uslovima gradovi se daju u potragu za vrstama drveća i biljaka koje su otpornije na topliju klimu sa sve ređim padavinama. Ispostavilo se da se i u Beogradu i u Beču sade identične ili bar slične vrste drveća. Na kraju sastanka su predstavnici JKP Zelenilo Beograd izrazili zainteresovanost da saznaju više o supstratima koje su razvili Bečki gradski vrtovi kao i za razmenom tehnologije i znanja. Merenje vlažnosti tla pomoću senzora i tehnike prenosa podataka biće neke od glavnih tema buduće saradnje i intenzivne razmene između ovih institucija.